"Sistemska" lutanja u Srbiji traju previSe dugo - koStaju mnogo i joS ce viSe.
-
- Taschenbuch
- eBook ausgewählt
-
Form:Einzelkauf Download
-
Sprache:Serbisch
5,99 €
inkl. gesetzl. MwSt.Beschreibung
Produktdetails
Format
Kopierschutz
Nein
Family Sharing
Nein
Text-to-Speech
Nein
Erscheinungsdatum
05.03.2014
Verlag
GRINSeitenzahl
4 (Printausgabe)
Dateigröße
570 KB
Auflage
1. Auflage
Sprache
Serbisch
EAN
9783656609650
Scientific Essay from the year 2014 in the subject Economics - Case Scenarios, University of Novi Sad, course: Economics, language: ¿¿¿¿¿¿, abstract: "Sistemska" lutanja u Srbiji traju previSe dugo - i koStaju i koStace mnogo
Skupno nas koStaju, i tek ce koStati, dve kobne zablude: prvo, zabluda o tome kakav trziSni sistem treba i mozemo da uspostavimo, a druga, na koji nacin se to najbezbolnije moze ostvariti u konkretnoj situaciji.
ViSedecenijska tumaranja pre sadaSnjih zabluda
Sve od reda uzalud, jer su barem dve premise bile pogreSne:
1) da se trziSni privredni sistem moze ostvariti kao socijalisticki, nekapitalisticki. 2) druga zabludna zabluda odnosila se na nacin kako takav sistem mozemo najbezbolnije i najefikasnije ostvariti u konkretnim uslovima.
I tako je to tumaranje trajalo godinama, cak decenijama: nakon neuspeha jednog programa, brzo se pravio drugi, u nadi da ce "ovaj put biti pronadeno ono pravo". A to pravo nikako da se nade i nije se ni moglo naci na gore pomenutim pogreSnim premisama.
Samo formalna "prekretnica" nakon 2000. godine
Nakon 2000 godine zaista je doSlo do bitnih promena. Ali u cemu su se one suStinski sastojale? U ekonomskom pogledu, suStina je bila u tome da je vec vladajucem (danas se vec vidi:pogubnom) neoliberalizmu i u Srbiji dato je zeleno svetlo da se ispolji kao market fundamentalism, tacnije receno kao tranzicioni market fundamentalizam. I u su sadrzane dve, samo donekle izmenjene, teSka zablude.
Istina, eksplicitnije nego bilo kada ranije, trziSte odnosno trziSna privreda je naglaSeno tretirana kao efikasniji aranzman ekonomske aktivnosti od bilo koje netrziSne varijante; a samim tim je eksplicitno istaknuta neizbeznost tranzicija iz netrziSne (ili quasi trziSne) u trziSnu privredu. Cilj je, dakle, eksplicitno postavljen, odmah cemo videti, dvostruko neprecizan i lakonski.
Ako se ne precizira Sta se podrazumeva pod trziSnom privredom, prethodna receno je lakonsko ciljno odredenje, ne govori mnogo, ostavlja prostor za razlicita proizvoljna poimanja. NajopStije se moze reci da pod trziSnom privredom podrazumevamo neki aranzman ostvarivanja ekonomske aktivnosti. Kazemo neki, jer on nije jednoznacno odredene vec ispoljava kao dosta Siroka skala, koja se proteze od visokog stepena liberalizma, laissez fairea, prirodnog (samo)toka (samoregulisanja) ekonomske aktivnosti, sve do, na drugom kraju skale, visokog stepena intervencionizma, regulisanja, korigovanja samotokova. Uspostavljanje optimalnog odnosa izmedu samotokova i intervencionizma, regulisanja/korigovanja pomenutih samotokova, samo po sebi je ozbiljan spoznajni i operativni problem.
Skupno nas koStaju, i tek ce koStati, dve kobne zablude: prvo, zabluda o tome kakav trziSni sistem treba i mozemo da uspostavimo, a druga, na koji nacin se to najbezbolnije moze ostvariti u konkretnoj situaciji.
ViSedecenijska tumaranja pre sadaSnjih zabluda
Sve od reda uzalud, jer su barem dve premise bile pogreSne:
1) da se trziSni privredni sistem moze ostvariti kao socijalisticki, nekapitalisticki. 2) druga zabludna zabluda odnosila se na nacin kako takav sistem mozemo najbezbolnije i najefikasnije ostvariti u konkretnim uslovima.
I tako je to tumaranje trajalo godinama, cak decenijama: nakon neuspeha jednog programa, brzo se pravio drugi, u nadi da ce "ovaj put biti pronadeno ono pravo". A to pravo nikako da se nade i nije se ni moglo naci na gore pomenutim pogreSnim premisama.
Samo formalna "prekretnica" nakon 2000. godine
Nakon 2000 godine zaista je doSlo do bitnih promena. Ali u cemu su se one suStinski sastojale? U ekonomskom pogledu, suStina je bila u tome da je vec vladajucem (danas se vec vidi:pogubnom) neoliberalizmu i u Srbiji dato je zeleno svetlo da se ispolji kao market fundamentalism, tacnije receno kao tranzicioni market fundamentalizam. I u su sadrzane dve, samo donekle izmenjene, teSka zablude.
Istina, eksplicitnije nego bilo kada ranije, trziSte odnosno trziSna privreda je naglaSeno tretirana kao efikasniji aranzman ekonomske aktivnosti od bilo koje netrziSne varijante; a samim tim je eksplicitno istaknuta neizbeznost tranzicija iz netrziSne (ili quasi trziSne) u trziSnu privredu. Cilj je, dakle, eksplicitno postavljen, odmah cemo videti, dvostruko neprecizan i lakonski.
Ako se ne precizira Sta se podrazumeva pod trziSnom privredom, prethodna receno je lakonsko ciljno odredenje, ne govori mnogo, ostavlja prostor za razlicita proizvoljna poimanja. NajopStije se moze reci da pod trziSnom privredom podrazumevamo neki aranzman ostvarivanja ekonomske aktivnosti. Kazemo neki, jer on nije jednoznacno odredene vec ispoljava kao dosta Siroka skala, koja se proteze od visokog stepena liberalizma, laissez fairea, prirodnog (samo)toka (samoregulisanja) ekonomske aktivnosti, sve do, na drugom kraju skale, visokog stepena intervencionizma, regulisanja, korigovanja samotokova. Uspostavljanje optimalnog odnosa izmedu samotokova i intervencionizma, regulisanja/korigovanja pomenutih samotokova, samo po sebi je ozbiljan spoznajni i operativni problem.
Kundinnen und Kunden meinen
Verfassen Sie die erste Bewertung zu diesem Artikel
Helfen Sie anderen Kund*innen durch Ihre Meinung
Kurze Frage zu unserer Seite
Vielen Dank für dein Feedback
Wir nutzen dein Feedback, um unsere Produktseiten zu verbessern. Bitte habe Verständnis, dass wir dir keine Rückmeldung geben können. Falls du Kontakt mit uns aufnehmen möchtest, kannst du dich aber gerne an unseren Kund*innenservice wenden.
zum Kundenservice